Strah od neuspeha kompleksan je i često parališući osećaj koji može značajno uticati na život pojedinca i njegov lični i profesionalni rast.
To nije samo strah od čina neuspeha, već i od posledica koje on nosi, kao što su intenzivan sram, gubitak samopouzdanja, osuda drugih i gubitak statusa. Takođe, ovaj strah može biti toliko snažan da osoba izbegava izazovne situacije ili ne koristi svoje potencijale, uskraćujući time samoj sebi priliku za napredak. Koreni straha od neuspeha razvijaju se u ranom uzrastu, stoga roditelji imaju važnu ulogu u prevenciji razvoja istog kod svoje dece. Srećom, postoje alati i metode koji nam u tome i te kako mogu pomoći.
Kada se javlja strah od neuspeha?
Strah od neuspeha često se razvija u detinjstvu, kada deca usvajaju stavove o uspehu i neuspehu iz svog okruženja. Ako su deca često kažnjavana ili ismevana zbog neuspeha, mogu razviti uverenje da je neuspeh strašan i da ga treba izbeći po svaku cenu. Često je povezan s perfekcionističkim težnjama i visokim očekivanjima od sebe koja mogu biti nametnuta od roditelja i društva, prožimajući različite aspekte života pojedinca. Naravno, različita okolina može različito uticati na pojedince, u zavisnosti od njihovog urođenog temperamenta, kao i iskustava i bliskih osoba koje mogu delovati kao zaštitni faktor u razvoju straha od neuspeha (na primer, bake i deke koji puno hvale dete naglašavajući pozitivne karakteristike, umanjuju važnost grešaka i sl.).
Kako strah od neuspeha utiče na život pojedinca?
Strah od neuspeha može imati duboke i široke posledice na život osobe, kao što su smanjeno samopouzdanje, izbegavanje izazova, perfekcionizam, prokrastinacija. Na kraju, strah od neuspeha može dovesti do neiskorišćavanja potencijala za ostvarivanje važnih životnih ciljeva, kao što su obrazovanje, karijera, ljubavni odnosi ili lični razvoj.
Važnost grešaka
Iako se često doživljavaju kao negativne ili nepoželjne, greške igraju važnu ulogu u životu svake osobe. Upravo način na koji pojedinci percipiraju i reaguju na greške jedan je od ključnih faktora za njihov lični rast i uspeh. Naime, greške su neizostavan deo procesa učenja, omogućavaju nam da usvojimo nove načine pronalaska rešenja, a najbrže učimo upravo iz ličnih iskustava. Takođe, suočavanje s greškama jača našu psihološku otpornost koja je važna za svako iduće suočavanje sa životnim izazovima, omogućavajući nam da se lakše nosimo s teškim periodima, negativnim emocijama i zadržimo pozitivnu perspektivu. Kada osoba osvesti ličnu snagu i sposobnost za uspešno nošenje s greškama i osvesti da svako greši, odnosno da niko nije savršen, razvija se samopouzdanje i samoprihvatanje.
Odnos prema greškama usvaja se u detinjstvu, a deci možete pomoći da razviju zdrav odnos prema greškama na sledeći način:
- Normalizacija grešaka: objasnite deci da su greške sastavni deo učenja i rasta. Učenje iz primera može biti jednostavnije, stoga je korisno spomenuti poznate osobe ili sopstvene situacije gde su greške dovele do napretka i uspeha
- Modelirajte zdravu reakciju na greške: budite smireni i pozitivno reagujte na svoje greške kako bi deca shvatila da su one sastavni deo života.
- Postavljajte realna očekivanja: nametanje previsokih očekivanja stvaraju pritisak kod dece da budu savršena te su potencijalno sklonija izbegavanju izazova kako bi izbegla greške.
- Podstičite dete na učenje iz grešaka: umesto fokusiranja na negativne posledice, roditelji mogu deci postavljati sledeća pitanja: „Šta bi sledeći put uradio/la drugačije?” ili „Šta si iz ovoga naučio/la?”
- Razgovarajte o emocijama: pomoć u identifikaciji i imenovanju emocija vredna je veština, jer uz veću samosvest o emocijama lakše ih mogu kontrolisati i prepoznati kada ih emocije koče u suočavanju s nekim izazovom
- Pohvalite trud, a ne samo uspeh: tako deca lakše mogu shvatiti da je važan proces, a ne samo rezultat
Kako možemo pomoći deci da prevaziđu strah od neuspeha?
Oružajte se strpljenjem i podrškom jer prevazilaženje straha od neuspeha kod dece neće nestati preko noći, a sledeći alati mogu vam biti korisni na tom putu.
- Postavljajte male, dostižne ciljeve – ako dete ima poteškoća s učenjem za veliki ispit, pomozite mu da podeli gradivo na ostvarive ciljeve, na primer, danas nauči dve stranice, sutra dve, itd.
- Vizuelizacija uspeha – ako vam dete ima sportsko takmičenje oko kojeg je vrlo anksiozno, uputite ga da što jasnije vizuelizuje svoj veoma dobar učinak i kako je zadovoljno rezultatom
- Priče o neuspehu i uspehu poznatih osoba – odaberite osobe kojima se dete divi, poput muzičara, sportiste ili naučnika i čitajte priču o tome kako su doživeli neuspeh, a potom trudom i radom postigli šta su želeli
- Usvajanje pozitivnog samorazgovora – popričajte s detetom o izjavama koje ga motivišu i ohrabruju i podstaknite da ih zapamti i koristi kada oseti potrebu, npr. „Mogu se nositi s izazovima”, „Nije strašno ako pogrešim, nešto ću naučiti”
- Razvijanje otpornosti kroz male izazove – podstaknite dete da se prijavi na neku aktivnost za koju nije sigurno kako će mu ići i naglašavajte važnost samog iskustva, bez obzira na rezultat
- Vođenje dnevnika zahvalnosti – podstaknite dete da na kraju svakog dana zapiše tri stvari na kojima je zahvalno, kao i mala dostignuća, koliko god im se na prvu možda činila beznačajnim
- Bavljenje umetnošću – bilo da se radi o slikanju, muzici, plesu ili pisanju, kreativni rad može biti itekako oslobađajući i opuštajući i može pomoći detetu da razvije pozitivniji stav prema greškama, jer je jedna od retkih aktivnosti u kojima nije unapred definisan rezultat, nema tačnih i netačnih odgovora, već je važan proces.
Kako uz pomoć kreativnosti pobediti strah od neuspeha?
U nastavku su neke vežbe koje roditelji mogu koristiti u igri s decom, a koje im mogu pomoći u savladavanju straha od neuspeha.
1. Umetnički izazovi
- zadatak je stvoriti neku pesmu, crtež ili priču u kratkom vremenskom intervalu (10-ak minuta) i naglasiti originalnost rezultata, a ne savršenstvo – manje je vremena za analizu i samokritiku, stoga deca u većoj meri mogu uživati u procesu.
2. Slobodno likovno izražavanje
- dajte detetu materijale i uputite ih da stvaraju šta god žele, kako god žele, bez ograničenja, pravila i očekivanja – svrha vežbe je zabava i istraživanje, a ne savršen rezultat.
3. Igra sa slučajnim materijalima
- pripremite detetu različite materijale za umetničko delo (npr. perlice, novine, tkaninu, štapiće i sl.), a zadatak je napraviti nešto kreativno koristeći maštu i pronalazeći rešenja čak i uprkos naizgled nespojivim materijalima: cilj su istraživanje i igra.
4. Priča o superheroju koji greši
- treba osmisliti priču o superheroju koji greši, ali svaki put nauči nešto iz svojih grešaka i postane bolji – pomaže prevazilaženju straha od grešaka kroz maštu i humor.
Navedeni alati i tehnike mogu pomoći deci da razviju zdrav i pozitivan odnos prema neuspehu, omogućavajući im da se suoče s izazovima s više samopouzdanja i manje straha.
Strah od neuspeha može biti i te kako parališući, a vi kao roditelji možete svakako pružiti potrebnu sigurnost i oslobođenje od te ograničavajuće nelagode i stvoriti sigurne temelje za detetovo suočavanje s izazovima u budućnosti. Krenite samopouzdano i hrabro, a ako se na putu pojavi strah, imajte na umu da ovi alati i tehnike mogu pomoći i vama u nošenju sa sopstvenim strahom od neuspeha.
Pročitajte što je sve dobro znati da bismo se osjećali dobro.